О књизи: 1987 / Приче познатог писца Гилберта Сесброна (1913–1979) упућене су обичним људима, људима попут њега, које воли и коме хоће да помогне. Себрон је забринут због безличности, програмиране природе просечног Француза, његове спремности да се помири са сопственом судбином Гилберта Себрона (1913–1979), познатог француског писца. Своју књижевну активност започео је 1934. године објављивањем збирке песама „Проток“, али је касније прешао на прозу. Свој први роман „Париске свете безумнике” објавио је 1944. Уследили су романи „Наш затвор је Царство Божије” (1947), „Свеци иду у пакао” (1952), „Изгубљени пси”. Без огрлица” (1954), „Сумрак” (1962)‚ „Пчела удари у стакло” (1964), „Убијају Моцарта” (1966) и др. Укупно, Цесброн је написао седамнаест романа и неколико збирки кратких прича и есеја. У неким романима се појављује са леве католичке позиције, залажући се за уједињење разних сила у борби против света зла и насиља, веома је популаран међу француским читаоцима, посебно међу младима једну од најчаснијих књижевних награда у Француској - Велику књижевну награду града Париза, Сезбронове приче одликују интересовање за живот обичног човека, суптилни психологизам и одбацивање духа профита..